Magdina želja

Zdravo. Ja se zovem Magda i imam 7. godina. Najviše volim mamu, tatu i Pufija. I Linu. Sa Linom se igram u parku poslije škole i ona je bila na mom rođendanu u junu, kada sam ja prvi put sama uspjela da ugasim 7 svjećica. I tada sam zamislila želju, istu kao i za 6. i 5. rođendan, ali sada će mi se sigurno ostvariti jer mi niko nije pomagao. Mama mi je rekla da će mi se želja sigurno nekad ispuniti, jedino što moram jeste da je čuvam samo za sebe, jer to je tajna, i moram da ugasim sve svjećice i moram da budem dobra. To nije tako strašno, ali oni ne znaju da sam ja vidjela kada su i oni krišom duvali svjećice sa mnom prošle godine, a i one prije te. I znam da se moja želja zbog toga nije ostvarila. Sada će biti drugačije, tako i Pufi misli. A rođendane obožavam, jer tada smo svi na okupu i ja dobijem mnogo poklona.

Pufi je mekan i ima smeđi stomak i crne šape. Svi kažu da je on samo igračka medo, a ja kažem da je on moj Pufi. Imam ga jako dugo i dobila sam ga od bake i dede dok sam još bila mala, ali ja se toga ne sjećam. On ponekad priča sa mnom, ali čim je neko drugi tu, on samo ćuti i gleda me. I ja ga svuda nosam, jer nemam brata ni seku da idu sa mnom, a Linina mama kaže da svako od nas treba da ima vrijeme kada uči, kada se igra i kada spava i da nas dvije ne možemo stalno da budemo zajedno. A to bi baš bilo lijepo.

Danas je petak i sad dva dana živim kod tate. Neću vidjeti Linu ni mamu do nedjelje. Tata ne živi sa mamom i sa mnom od mog 4. rođendana. Sjećam se da je još bilo moje rođendanske torte u frižideru kada su mi mama i tata rekli da se oni puno vole i da najviše vole mene, ali da će tata sad neko vrijeme živjeti malo sam. Ja ne razumijem zašto on želi da živi sam. Ko želi da živi sam? Kako bih ja da nemam Pufija i Linu i mamu? Kako on živi bez Pufija i mame i mene? Zar mu je ljepše bez nas? Kada sam ga to pitala rekao mi je da je da ću kada budem velika moći sve da shvatim, ali ne i sada. I ja sad čekam da narastem i brojim svaki rođendan. A sad je maj i juni je uskoro. On je 6. mjesec po redu i tada bude toplo i ja uvijek nosim haljinicu. Tata mi je rekao da idemo zajedno na ručak i da ćemo poslije ići da tražimo haljinu za moj rođendan i da mogu da biram koju god želim.

Ušli smo u jedan restoran i tamo su bili svi veliki ljudi. Kada smo sjeli, došla je teta i pitala nas šta želimo. Tata je rekao da ću ja sok od narandže a on kiselu vodu i pitao me je šta želim da jedem. Skinuo je moj ruksak u kojem je spavao Pufi i okačio ga na stolicu iza mene, a teta me je gledala.

–          Želiš li špagete Magda? Pitao je tata.

–          Može, rekla sam i gledala u tetu koja se smješkala.

–          Njoj jedne špagete sa malo kečapa i šunke, a meni pohovanu ribu sa sosom od limuna.

–          U redu, želite li još nešto?

–          Ne, za sada, hvala.

Tata je onda izvadio svoje novine i čitao. Meni je bilo dosadno.

–          Tata, kada ćemo se moći kupati u moru? Pitala sam radoznalo, gledajući kroz prozor.

–          Uskoro, rekao je i nastavio da čita ne dižući glavu.

Lupkala sam rukom po stolu i onda sam uzela viljušku i igrala se sa viljuškom. Tata ništa nije rekao. Teta mi je donijela sok i ja sam pila na slamčicu.

–          Ne srči! Budi pristojna! Rekao je tiho i oštro.

–          Gladna sam, dosadno mi je. Rekla sam iskreno.

–          Evo, brzo će ručak.

Gledala sam svuda naokolo, ljudi su pričali jedni sa drugima i smijali se. Tata je samo čitao. Bila je gužva i moju torbu je neka teta iza prignječila stolicom i ja sam skočila i rekla joj:

–          Pazite, Pufi spava!

A potom je tata spustio novine i skočio.

–          Molim vas, izvinite, samo hoće pažnju, biće ona mirna. Obratio se gospođi iza.

Žena je nešto progunđala i tata me je uhvatio jako za ruku ispod ramena i podigao me i mene je to zaboljelo.

–          Sjedi tu i budi mirna, pa ti nisi mala više. Rekao je i gledao me čudno u oči.

–          Dobro, rekla sam tužno.

–          Ako ne budeš dobra nećemo ići da ti kupimo haljinu, a ako budeš dobra upoznaću te i sa jednom mojom drugaricom kojoj sam puno pričao o tebi.

–          Kojom drugaricom? Upitala sam.

–          Pa to je jedna drugarica koju ja jako volim, baš kao ti Linu, i ona jedva čeka da te upozna.

–          Ko je ona? Pitala sam.

Ovo mi se nije ni malo sviđalo, neka nova drugarica. I Linin tata ima novu drugaricu i Lina kaže da je to sad tatina nova žena, a ja neću da moj tata ima novu ženu. On ima mamu. I mene.

–          Zove se Linda, rekao je sa osmijehom.

–          Ja ne znam ni jednu Lindu.

–          Upoznaćeš je, svidjeće ti se.

Teta sa tanjirima je već stajala tu i meni je dala špagete, a tati ribu i ja sam rekla „hvala“. Ona je bila fina i donijela mi je malu viljušku. Mada ja više i nisam tako mala.

Brzo sam se najela, a tati je pored tanjira bio telefon i on je stalno nešto kuckao i bio je spor. Meni je bilo dosadno. Prvo sam sjedila mirno i razmišljala zašto tata ima drugaricu Lindu, ako već ima mamu. Jednom mi je rekao da mu je mama nešto kao najbolja drugarica. A meni je Lina i ja ne želim druge drugarice.

–          Zar tebi nije mama drugarica? Bila sam i ljuta i tužna, ništa nisam razumjela.

–          Jeste, rekli smo ti da smo mama i ja sada drugari.

–          Ali, tebi onda ne treba Linda, rekla sam i gledala u tanjir.

–          Magi, Linda je nešto kao posebna drugarica koja nekad spava kod tate i koja će možda doći na tvoj rođendan koji uvijek slavimo svi zajedno.

–          Na moj rođendan?? Ne može!!! Uzviknula sam i neki su se ljudi okrenuli. Na moj rođendan dolaze Lina i Pufi i baba i deda i ti i mama i niko više! I rekao si mi da sam velika, ako sam velika zašto ništa ne razumijem? Rekao si mi da ću kada porastem i budem velika moći da shvatim zašto ti više ne živiš sa mamom i sa mnom. E pa ne shvatam! I neću Lindu, neću!

Tada sam skočila sa stolice, zgrabila ruksak i istrčala niz stepenice. Plakala sam i čekala sam da tata izađe i da kaže da se šalio i da nema Linde i da će on doći kod nas da ponovo živimo zajedno. Stala sam ispred ulaza sa strane i izvadila Pufija. Išlo mi se kući kod mame. Mama nije imala drugaricu Lindu. Mama je pričala sa mnom dok smo jele i uvijek me je puno ljubila. I mama mi je rekla da je srećna što smo nas dvije same, da smo tim i da možemo sve zajedno. Ali ja sam je jednom kroz odškrinuta vrata čula kako plače, kada sam išla da piškim i ja sam znala da je to zato što tata nije sa nama. Ja sam imala Linu i Pufija, ona je imala samo mene, ali trebao joj je i tata.

A on nije izašao po mene. Nisam znala šta da radim. Htjela sam da krenem da šetam ka mami, ali nisam znala put. Sjela sam i naslonila se na zid.

Rekla sam Pufiju u uvo:

Meni će sad rođendan i biću velika. I ima još samo malo vremena da mi se ispuni želja, a ti znaš koja je, samo sam tebi rekla. I ko je sad ova Linda? Linda nije u mojoj želji.

Pufi je odgovorio:

Znam, ali možda ne smiješ ni meni da kažeš želju. Sada kada budeš duvala svjećice, zamisli želju i neka to bude samo tvoja tajna, ničija više.

Rekla sam mu:

I ako ti ne kažem, ti ćeš znati koja je. Jer ti si moj najbolji prijatelj. Šta misliš, jel tata voli više Lindu od mame? Ako je tako, moja se želja neće nikada ispuniti.

U tom trenutku naišli su neki čika i teta i pitali me šta radim, a Pufi se ućutao i ništa nije odgovorio. Rekla sam im da čekam tatu koji je unutra. Nasmješili su se i dirali me po glavi i prošli pored mene u restoran.

Pufi me je samo gledao, a ja sam ga opet pitala:

Jel tata voli više Lindu od mame?

Pufi je ćutao.

Pufi, nema nikoga, možeš da pričaš. Odgovori mi.

. . . . . . . . . . . . 

U unutrašnjosti restorana čovjek i žena prišli su muškarcu koji se nalazio u ćošku, a preko puta kojeg je stajao preveliki tanjir paste za jednu djevojčicu i đus sa šarenom slamkom.

–          Gospodine, Vaša ćerka je napolju, sjedi na betonu pored ulaza i čeka vas. Mala je, a automobili jurcaju, znate… Žena je objašnjavala.

–          Ne brinite, vidim je kroz prozor, malo se nadurila, još malo krećemo.

Žena se kiselo nasmješila i otišla do mjesta gdje je muž već spustio stvari.

Konobarica je prišla stolu i upitala:

–          Izvinite, da li su tanjiri slobodni, jeste završili?

–          Da, da, naravno, ona je već sita.

Dok je konobarica skupljala rasute stvari po stolu, muškarac je dodao:

–          I razmažena, takođe.

Konobarica se uljudno osmjehnula.

Noseći tanjire ka kuhinji, vidjela je šefa koji je stajao naslonjen na zid i posmatrao salu.

–          Razvedeni tata, ha? Samozadovoljno je prokomentarisao.

–          Molim, upitala je?!

–          Znaš ono, pustiće malu da mu visi na glavi, samo da dokaže da je dobar tata, a mala nekulturna, te kod tate, te kod mame. Niko da je nauči reda. Eno je sad sjedi ispred i gosti preskaču preko nje. Pa danas se ne zna ko je gori: roditelji ili djeca. E, treba to malo po guzici, pa da vidiš kako sjede mirno i ne trče po restoranima i ne smetaju gostima.

Konobarica je spustila tanjire i sa unutrašnje strane prozora posmatrala djevojčicu koja je sa zgrčenim koljenima i naslonjena na zid sjedila sva u suzama, stiskajući plišanog medu uz grudi.

Magda


Photo found on: http://www.flickr.com/photos/prettyinpink1/4643191951/

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s