Žena, znanje, lakat

Mama mi je pričala kako je tata skoro svaki vikend njenog prvog semestra znao da na neku foru dođe kod nje u Beograd. Palice bubnjeva dao bi nekom od poznanika sa igranke i šmugnuo u masu.  Vozio bi iz Bosne, kroz Hrvatsku, potrošio čitavo petak veče da bi se vidio sa njom par sati i onda zorom, u subotu, vraćao nazad. I sve tako dok za to nije saznao moj djed sa majčine strane i sazvao ih na „sastanak“ prilikom njene posjete kući.

„Ili on ili fakultet“ – uslov je postavljen konkretno i bez mogućnosti daljeg dogovora ili pregovora. Mama je bila prestravljena, a tata zabrinut. Te noći bili su dugo budni i smišljali plan. A onda je ujutru moj tata otišao kod svog oca i rekao:

Ženim se.

I tako je i bilo. Sve je prošlo u nekom magnovenju, bilo je varnica, bilo je magičnog vremena, bilo je borbi, nakon tri godine stigla sam ja, a mama je, eto, „ostala na gimnaziji“ i bez ikakvog zvanja. Onda je došla sestra, pa brat, pa rat. Dok se vazduh disao teže nego obično, život se sa strane ubrzano dešavao. Meni su u školski dnevnik upisivali: majka – domaćica. Činilo se da je u tome bilo nečeg ponižavajućeg, pomalo manje vrijednog, ni malo važnog.

Ta ista domaćica je pakovala torbe hrane i slala ih autobusom sestri i meni, dok smo studirale. Pa je svaku marku gurala sa strane, meni za italijanski. Pa je zvala pred svaki ispit i poželjela sreću. Pa je pekla kiflice za naše diplomske. U nama je vidjela svoju pobjedu, vodila je tihu kampanju za poštenje, nije se tašto razmetala, samo je bila ponosna.

Neki dan sam je pitala kako se sad osjeća kada je sve to iza nas. I za tiho odustajanje sa Antropologije i za donesene odluke.

Znaš, bilo je to drugačije vrijeme. Djed je bio strog i uskih vidika. Da sam se odlučila za fakultet, možda sad ne bih imala vas troje. Opet, ovako sam ostala uskraćena za karijeru, za donošenje krupnih odluka, teško da imam čemu da se nadam. Niko me neće zaposliti u pedesetoj, jer nemam zvanje i nemam iskustvo.

Ni sestri ni meni fakultet nije donio posao, još. Ali, naučio nas je da se borimo i laktamo. Da pitamo, da se usudimo, da se drznemo. Da smijemo. Nekako te očeliči, učini sigurnijim i prodornijim, borbenijim. Onim što moja mama nije. Jer ona je kao mrav. Tiha i vrijedna. I zbog toga su je gazili, ko je kako stigao. I od svega me najviše boli što je tako malo mislila na sebe, a tako puno na sve ostale. Kako protiv tog modusa življenja? Možda da je bila malo sebičnija, malo lucidnija?!

Danas, ustručava se da me savjetuje. Kaže: „Ti to znaš bolje, ja od toga slabo šta znam“. Ne znam da li je to od nje učinila sredina, provincija ili se ona sama povukla u sebe. Ipak, treba mi svaka riječ od nje, jer planiram da ona jednog dana bude moderna i osvještena baka mojoj djeci.

A ja svoje planove, uglavnom ostvarim.

 

IMG_20161126_134054

Advertisements

15 Comments Add yours

  1. Aleksandra says:

    I vratila se Danka. I donela mi opet koju suzicu svojim postom… Zelim ti da istrajes i u ovom planu. I zbog sebe, svoje dece, ali i zbog majke. Tuzno je kako se nipodastavaju osobe koje su domacice, a one ostvare tolik otoga u toku jednog dana. U toku jednog zivota! Ja sam se puno skolovala i radila godinama, a sada bih najradije nastavila da gajim dete, isprobavam recepte i bavim se svojim hobijima. I nikad da se ne vratim na posao! Domacica da budem!!!!

    1. Saskic! Meni je jako zao sto se ona osjeca kao da joj je zivot stao. Moze da racuna na nas i to je to. I zelim da je vidim srecnu, ispunjenu i vedriju. Spremam joj Grcku na jesen i prvi let avionom. I jos more dobroh stvari.

      Hihih, ti si moja moderna domacica! :*

      1. Aleksandra says:

        Tvoja mama je srecna zena sto te ima. A veliki deo zasluge za tebe takvu divnu pripada upravo njoj ❤

  2. Suz Ica says:

    Vecina nas se posveti obrazovanju jer misli da ce mu fakultet doneti sigurnost, prvenstveno finansijsku i tako propusti dosta stvari u zivotu, a na kraju kad se sabere i oduzme shvati da nema gotovo nista. Ne znam, nisam pametna, ja sam jedna od onih koja je verovala, ma sta verovala, bila ubedjena da obrazovanje donosi nesto vise, neko posebno mesto na ovom svetu, da jednostavno olaksava borbu za dobar posao i sigurnost. Sada kada imam posao koji nema veze sa mojim obrazovanjem, ma posao za koji nije potreban fakultet i smesnu platu, pitam se gde sam bila i sta sam radila… Dok moja majka, koja je ceo zivot domacica, koja ceo zivot ima posao od 24h dnevno, postigla je vise u zivotu od mene, a tako ce i ostati, jer ona je domacica, a to je po meni veliko bogastvo. Za mene su domacice oduvek bile posebne zene, one najvrednije i najsposobnije, kuce su im uvek ciste i uredne, mirisu na rucak i kolace…

  3. IvanaV says:

    Draga Danči, tvoji tekstovi su uvek takvi da, dok ih čitam, osetim blage ‘chills down my spine’ , a to je moj nepogrešivi znak za iskrenu emociju (tako je i u muzici). Ohrabruj majku da se osnaži i oseća važnom, jer kao što kažeš njen glas je tebi važan, a žena koja je rodila i odgojila troje dece (posebno u vremenima iza nas) je u najmanju ruku umetnica, ekonomistica, bankarica, inženjerka, psihologica, (a sigurno još ima minimum desetak zanimanja pride, da ne kažem doktorica, pedagogica i štasvejošne). Zato natreniraj joj samopouzdanje i mislim da si ispunila svoj zadatak 😉

  4. Milkica says:

    Baš sam se zamislila zbog tvog teksta…

    1. Milkice, ne znam da li si majka, ali drago mi je ako te pogurao na razmisljanje.

  5. Rodjendanica says:

    “I tilt her chin up and bend my face to hers, silently praising every woman who’s had a hand in making her who she is.”
    ~ T. Webber

    1. Upravo! Grlim Rodjendanicu!

  6. AustersGirl says:

    Hrabre nase mame, “samo gimnazijalke” a zapravo, ministrice unutrasnjih poslova u svakom domu, sto rece jedna stara gospodja. Zivjele!

    1. Draga moja, sve znas, divne su!

  7. Dejan says:

    Divan tekst. Ono što mislim da je najbitnije, jeste da čovek bude srećan, jer se na kraju samo sa time može meriti život. A tvoja majka je srećna što ima vas.

    1. Dejane, divne rijeci! Hvala ti.

  8. Anne says:

    lep tekst. divan tekst. tek danas nasla. hvala i pozdravcic! a.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s